La littérature serbe à Venise: entre exil et lutte patriotique

The paper deals with two phases of the presence of the Serbian literature in Venice: in the first period, at the end of the XVIII century and in the beginning of the XIX century, Serbian writers as Orfelin, Obradović and Solarić live in Venice in a sort of exile: they translate and adapt European works of Enlightment that they find useful for the needs of the Serbian people. After that, towards the end of the first half of the XIX century, the Serbian literature will be present in Venice through the translations and adaptations of Serbo-Croatian popular poetry, especially by writers and patriots of the Italian Risorgimento as Tommaseo, Dall’Ongaro, Valussi. У овом раду се обрађује присуство српске књижевности у Венецији с краја XVIII и током прве половине XIX века. Ради се о два различита момента српске књижевне прошлости: с једне стране, крајем XVIII и почетком XIX века, Венеција српским културним радницима представља неку врсту егзила, културну платформу са које треба упутити све што је корисно српском народу. Ово је период у коме у Венецији делају Захарије Орфелин, Павле Соларић, Доситеј Обрадовић. Положај српске књижевности се, међутим, потом мења: Венеција, 40-их година XIX века, а пре свега у револуционарном двогодишту 1848-49. постаје средиште борбе италијанских патриота који, управо у ту сврху виде у народној књижевности Срба, и јужних Словена уопште, користан материјал, извор инспирација које подстичу на бројне преводе, прераде и оригиналне списе. Ово је период у коме у Венецији делају нека од главних имена италијанског Рисорђимента, пре свега Никола Томазео.