Poetika sna Aleka Vukadinovica

In this paper Alek Vukadinović’s (b. 1938) poetics of the dream has been analyzed. Dreams occur with unusual frequency in the poetry of Vukadinović. Their presence may have positive or negative (nightmare) connotations, and this demonstrates that Vukadinović was influenced not only by the South Slavic, Proto-Slavic and Proto-Indoeuropean oral traditions, but also by Western European dream poetics, and that the poetics of dream frequently reenacts the medieval Christian tradition of the Latin debate, including the popular European poetic motif of a dream in which the Soul and Body struggle with each other in search of the Divine. У овом раду се истражује поетика сна Алека Вукадиновића. С необичном је учесталошћу сан присутан као мотив и као оквир великог броја Вукадиновићевих поетских састава. Та присутност је остварена позитивно или негативно (као мора), што је доказ да Вукадиновић узима из наше прасловенске, те праиндоевропске усмене традиције, али и из европске поетике ониризма, као и из еха средњовековне хришћанске традиције латинске расправе и спева о односу и борби Душе и Тела у сну, у потрази за божанским, који је кружио Европом. Бројне Вукадиновићеве песме почињу управо стихом о сну, а ако узмемо у обзир чињеницу да оне не поседују графијски оквир, већ се преламају једне у друге у једном бесконачном „плетенију словес“, онда уочавамо учесталост мотива сна, који се поставља као омотач, позадина, али и као лирски јунак у вечном и кружном току времена.