Pavle Solaric o srpskoj, evropskoj i varvarskoj kulturi

This paper analyzes Pavle Solarić's paratexts that are present in three works published in Venice, Ulog uma čelovečeskoga, 1808 (translation of Franz Karl von Eckartshausen’s, Der Kleine Codex menschlichen der Vernunft, 1792), Mudroljubac indijski, 1809 (translation from French edition of Robert Dodsley's The Oeconomy of Human Life, 1751) and Sverh vospitanija k čelovekoljubiju, 1809 (translation of Villaume über die zur Erziehung Menschenlie. Preisschrift eine, welche in Padua das erste Accessit erhalten, 1784). These paratexts form a whole in relation to Solarić’s views about Serbian and European culture. Solarić did not systematically present his views on Serbs in Europe in these texts but it is still possible to see in them a common thread and a clear articulation of his ideas about the position of the Serbs in the European environment. Solarić highly esteemed the Serbian people, which is known, after all, from his other works, but in these three works there is an explicit approach to the relationship between the Serbs and the European nations and here he exposes the need to enlighten the Serbian people, and thus to move them away from the barbarians and get them closer to the civilized nations of Europe. Циљ истраживања овог рада је да се анализирају ставови Павла Соларића о српској, европској и варварској култури. Ти ставови су присутни у паратекстовима дела које је Соларић издао у Венецији: Улог ума человеческога (1808), Мудрољубац индијски (1809) и Сверх воспитанија к человекољубију (1809); ради се о списима који формирају целину по питању односа српске према европској култури. Упоређивањем и анализирањем списа о којима је реч долази се до закључка да је Соларић увиђао да је Србима место у цивилизованој Европи, но истовремено је наглашавао да је потребно да се српски род просвети и удаљи од полуварвара.