Srpski „podrumari“: kontekst i izvornici

У овом раду се обрађују контекст и изворници српских „подрумара“. Реч је о делима: Искусни подрумар (Беч 1783) који је објавио Захарија Орфелин, Краткое наставленије о возделанији виноградов (Будим 1818) које је, како стоји на фронтеспису, начинио Лудвиг Митерпахер, и Теоретико-практическое наставленије о виноделију које је превео Атанасије Стојковић (Санкт Петербург 1830). Немачки модел Искусног подрумара је добрим делом већ одређен (Кајперт 1990), и у овом раду ће се употпунити слика о контексту и другим могућим моделима Орфелиновог списа. На тај начин се прати „пут вина“ кроз Балкан и кроз винску библиографију прошлих векова, а који води до одређивања изворника Краткоег наставленија и његовог европског литерарног и културног окружења, те везе са руским списом о производњи вина за које је предговор написао Стојковић. This paper deals with the contexts and the sources of the Serbian “cellar meisters”. The texts considered are: Zaharije Orfelin’s Iskusni podrumar (Vienna 1783), then Kratkoe nastavlenije o vozdelaniji vinogradov (Buda, 1818), which, as is stated in the frontispiece, was written by Ludwig Mitterpacher, and Teoretiko-praktičeskoe nastavlenije o vinodeliju (St. Petersburg 1830), translated by Atanasije Stojković. The German source of Iskusni podrumar has already been identified (Keipert 1990), and in this paper an overview of the contexts and other possible sources for Orfelin’s writing will complete the picture. The “Wine Route” is followed through the Balkans and the wine bibliography of past centuries is explored, leading up to the determination of the source of Kratkoe nastavlenije and its European and cultural environment, which, in turn, is linked to the Russian text about the production of wine, for which the preface was written by Stojković.