, U vezi sa iskopinama: Doprinos Savršenog sećanja na smrt tumačenju neoplatonizma

У овом раду се анализира допринос романа Радослава Пе- тковића Савршено сећање на смрт (2008) тумачењу неоплатонизма. Приноси се и образлаже се хипотеза да је главни јунак романа, монах Филарион, историји непозната личност, важан чинилац у преносу списа херметичког корпуса и Платонових дијалога са Истока на За- пад, конкретно у Италију. Ради се о списима који су условили раз- вој хуманизма и ренесансе и довели до процвата филозофије, књи- жевности, културе и науке. У сложеној и рафинираној наративној структури романа, лик јунака се формира по временским процесима који се односе на његов идентитет, а коме метемпсихоза омогућава дефинисање временске слике. Младић који постаје монах на Пелопонезу има приступ списима традиције Хермеса Трисмегистуса и Платона, чиме успева да уђе у езотеријски круг последњег великог византијског филозофа, Гемистоса Плитона. Роман Савршено сећање на смрт суптилно помера историјско упориште са чувеног Учитеља и Судије Гемистоса на непознатог Филариона, чиме се добија нови угао гледања и подстицајна контекстуализација овог значајног пери- ода културне историје Европе. This paper analyzes the contribution of Radoslav Petković’s novel Savršeno sećanje na smrt (Perfect Memory of Death) (2008) to the interpretation of Neoplatonism. The hypothesis that the main hero of the novel, the monk Philarion, is a person unknown to history, is an important factor in the transmission of the writings of the hermetic corpus and Plato’s dialogues from the East to the West, specifically to Italy. These are the writings that conditioned the development of humanism and the Renaissance and led to the flourishing of philosophy, literature, culture and science. In the complex and refined narrative structure, the character of the hero is formed by temporal processes related to his identity, and for whom metempsychosis enables defining the temporal image. A young man who becomes a monk in the Peloponnese has access to the writings of the tradition of Hermes Trismegistus and Plato, thus managing to enter the esoteric circle of the last great Byzantine philosopher, Gemistos Pliton. The novel Savršeno sećanje na smrt subtly shifts the historical focus from the famous Teacher and Judge Gemistos to the unknown Philarion, which provides a new angle of view and stimulating contextualization of this significant period of European cultural history.