У овом раду се доносе подаци о рецепцији Десанке Максимовић на италијанском језику, почев од 1956. године до данас. Пријем „југословенског/ српског славуја”, како Италијани дефинишу Десанку Максимовић, карактеришу бројни преводи њених песама које су се појавиле у значајним периодичним публикацијама и антологијама важних италијанских издавачких кућа. Преводиоци њених стихова и прозе значајна су имена италијанске али и јужнословенске културе: Ђакомо Скоти, Драган Мраовић, Рајна Мандолфо Живковић, Љиљана Бањанин. Једно даље истраживање пријема Десанке Максимовић на италијанском претпостављало би упоредну анализу тих превода. This paper provides data on the reception of Desanka Maksimović in the Italian language, starting from 1956 until today. The reception of the „Yugoslav/ Serbian nightingale”, as the Italians define Desanka Maksimović, is characterized by numerous translations of her poems that appeared in important periodicals and anthologies of important Italian publishing houses. The translators of her verses (and prose) are notable names of Italian and South Slavic culture: Giacomo Scotti, Dragan Mraović, Rajna Mandolfo- Živković, Ljiljana Banjanin. A further study of the reception of Desanka Maksimović in Italian would assume a comparative analysis of those translations.
Recepcija Desanke Maksimović na italijanskom jeziku
Lazarevic Di Giacomo, Persida
2025-01-01
Abstract
У овом раду се доносе подаци о рецепцији Десанке Максимовић на италијанском језику, почев од 1956. године до данас. Пријем „југословенског/ српског славуја”, како Италијани дефинишу Десанку Максимовић, карактеришу бројни преводи њених песама које су се појавиле у значајним периодичним публикацијама и антологијама важних италијанских издавачких кућа. Преводиоци њених стихова и прозе значајна су имена италијанске али и јужнословенске културе: Ђакомо Скоти, Драган Мраовић, Рајна Мандолфо Живковић, Љиљана Бањанин. Једно даље истраживање пријема Десанке Максимовић на италијанском претпостављало би упоредну анализу тих превода. This paper provides data on the reception of Desanka Maksimović in the Italian language, starting from 1956 until today. The reception of the „Yugoslav/ Serbian nightingale”, as the Italians define Desanka Maksimović, is characterized by numerous translations of her poems that appeared in important periodicals and anthologies of important Italian publishing houses. The translators of her verses (and prose) are notable names of Italian and South Slavic culture: Giacomo Scotti, Dragan Mraović, Rajna Mandolfo- Živković, Ljiljana Banjanin. A further study of the reception of Desanka Maksimović in Italian would assume a comparative analysis of those translations.I documenti in IRIS sono protetti da copyright e tutti i diritti sono riservati, salvo diversa indicazione.
