MOĆ ZVEZDA I LJUDSKA NEMOĆ: PEKIĆEVA GOTSKA ASTROLOGIJA U NOVOM JERUSALIMU

Овај рад се састоји од анализе присуства астролошких мотива у збирци готских кратких прича Борислава Пекића, Нови Јерусалим (1988). У свакој од пет испреплетаних прича ове збирке често се спомиње утицај зодијачких знакова и положаја звезда на судбине главних анти-јунака који, живећи у различитим катастрофалним епохама (то јест епидемија куге 1349. године, енглески грађански рат, јакобински терор, приближавање распада Југославије и реконструкција совјетског Гулага у далекој будућности), наизглед су описани као немоћне жртве апокалиптичних околности. Наиме, тумачећи наративну пажњу према зодијаку и сазвежђима као симбол последица несавладивих историјско-друштвених сила на животе појединаца, наша анализа ће повезати Пекићево дело са концептом „узвишеног” британског филозофа Едмунда Берка (1727– 1729) који је имао кључну улогу у развитку готског књижевног жанра.