Opis Beograda između balkanizma i italijanskog neorealizma u romanu La Fortezza del Kalimegdan Stefana Tere

Ovaj rad se sastoji od analize opisa Beograda u romanu La fortezza del Kalimegdan (Kalemegdanska tvrđava, 1956), u kojem se italijanski pisac Stefano Tera (pseudonim Đulija Tavernarija, 1917-1986) suočio sa društvenom i moralnom situacijom Italije i Evrope posle Drugog svetskog rata. Roman pripada neorealističkom pravcu italijanske književnosti s elementima kriminalističkog žanra hard boiled američkog porekla, i opisuje putovanja glavnog anti-junaka Ferera, razočaranog novinara koji kreće iz Torina u potrazi za izgubljenim italijanskim vojnikom između Bliskog Istoka i Balkana. Pozadina ishoda ove potrage je socijalistički Beograd, gde Ferero konačno saznaje da je sunarodnik koga traži odlučio da se skriva i da započne nov život. Portet srpskog (i tada jugoslovenskog) glavnog grada u poslednjim poglavljima očigledno dokazuje prisustvo osobina vezanih za perspektivu koju je Marija Todorova, pozivajući se na esej Orientalism (1979) Edwarda W. Saida, nazvala “balkanizmom”, to jest egzotična vizija balkanske regije od strane zapadnih komentatora; ali poznavanje beogradske urbane istorije i oduševljeno razumevanje životnih okolnosti građana poboljšavaju vrednost romana, u kojem je autor uneo i svoja biografska iskustva. Naime, Stefano Tera je radio u Beogradu kao dopisnik za torinske novine La Stampa od 1950. do 1953., kad je bio proteran jer se suprotstavio režimu Josipa Broza Tita. Uzimajući u vid celokupno stvaralaštvo autora, prikazivanje Beograda u ovom romanu kao prostor za skromni ali srećni život posle poraza i pada fažisma biće analizirano u vezi s tematikom „izgubljenog Italijana“ koja se često pojavljivala u posleratnoj književnosti i kinematografiji, ne samo u Italiji.