Zlatnaja knjizica (1813) iliti srpski bonton

У овом раду се анализира Златнаја књижица (1813), српски превод дела итало-швајцарског педагога и писца Франческа Соавеа (1743‒1806), Trattato elementare dei doveri dell’uomo e delle regole della civiltŕ (1786). Аутор превода је Доситејев најближи пријатељ и сарадник Павле Соларић (1779-1821), који је уз превод приложио Предисловије у коме излаже о важности ове књижице. Својим преводом и предисловијем Соларић пријања уз ставове Франческа Соавеа, па тај начин Златна књижица представља истовремено српски бонтон и преноси Србима идеје које је ширио Соаве, а које су везане како за просветљени деспотизам Јосипа II, тако и за филозофију Кондијака коју је пригрлио те емпиризам Џона Лока. This paper analyzes Zlatnaja knjižica (Golden booklet, 1813), a Serbian translation of the work of the Italo-Swiss pedagogue and writer Francesco Soave (1743-1806), Trattato elementare dei doveri dell’uomo e delle regole della civiltŕ (1786). The author of the translation is Dositej Obradović’s closest friend and associate Pavle Solarić (1779-1821), who explains the importance of this booklet in his “Preface” to the work. In both his translation and preface, Solarić adheres to the views of Francesco Soave so that the Golden booklet constitutes both a book of etiquette for the Serbs as well as a summary of Soave’s beliefs which were based on the enlightened despotism of Joseph II and the philosophy of Condillac that had also been embraced by John Locke’s empiricism.